Selo je prekrio mrak…zimska je večer…a noć dugačka i dosadna. Naizgled kao da sve miruje. Ili ipak ne !
Nekad su bila prela i čijala. Danas ih gotovo i nema. A možda se varamo. Nisu to ona starinska ali ipak ih ima. Drugačije okruženje, prostori i neka druga lica…ipak, ima ih !
Domaćica Eva Kolundžić pozvala je svoje druge i komšinice, pred njih istresla nepročijano perje i eto ti malo posla… ali i priče baš kao nekada. Bilo je tu smijeha i pjesme, onako spontano, kobaški…Nije to bilo samo radi perja nego da se malo udaljimo od svakidašnjih briga i započnemo opet razgovarati licem u lice.
I stvarno ugođaj je divan…srdačan…otvoren….šokački. S pjesmom na usnama:
I sinoć sam a i večeras ću
Na čijalo, jer mi se dopalo
